Dobri međuljudski odnosi

Dobri međuljudski odnosi: recept za srećan život

Kako živeti srećan život pitanje je koje i danas muči mnoge ljude. Potraga za definicijom i sadržajem sreće počela je još u antičkoj Grčkoj sa Aristotelom koji je sreću definisao kao najveće moguće dobro kojem teži svaki racionalni pojedinac. Prema Aristotelu, čovek je srećan samo ukoliko uspe da uskladi svoje želje sa svojim sposobnostima, a takva sreća uvek je praćena i zadovoljstvom sobom i sopstvenim životom. Sreća je praktikovanje vrline, te tako najviši oblik sreće za Aristotela jeste čista kontemplacija, odnosno praktikovanje filozofije. Nekoliko hiljada godina kasnije, harvardski naučnici dokazuju da je Aristotel samo delimično bio u pravu.

Nedavno objavljeni rezultati studije, koju su 1938. godine otpočeli Džordž Valijant i Šeldon Gluek, pokazali su da ono što razdvaja srećne od nesrećnih ljudi jeste kvalitet međuljudskih odnosa. U toku 75 godina koliko je trajalo istraživanje, naučnici su pratili živote preko 700 pojedinaca koji žive u različitim ekonomskim i socijalnim uslovima i imaju različite stepene obrazovanja. Sprovodeći godišnje intervjue i psihološke evaluacije, te petogodišnje sistematske preglede, četiri generacije harvardskih naučnika prikupljale su podatke o svim aspektima života učesnika kako bi utvrdili šta je ključ sreće.

Dugogodišnje istraživanje je pokazalo da put ka srećnijem, zdravijem i dugovečnijem životu leži u kvalitetnim međuljudskim odnosima. Bez obzira na materijalno stanje i poslovne uspehe, svi ispitanici koji su iz godine u godinu svoj život karakterisali kao ‘srećan’ imali su kvalitetne bračne odnose, duboka i iskrena prijateljstva, kao i snažnu vezu sa svojim neposrednim okruženjem.

Rezultati ove studije u potpunosti su primenjivi i na radno okruženje. Uzevši u obzir da prosečan čovek provede oko 40 sati nedeljno na poslu, ne može se izbeći zaključak da su kvalitetni međuljudski odnosi i snažan timski duh od presudnog značaja za zadovoljstvo, a samim tim i produktivnost zaposlenih. Najuspešnije svetske kompanije kao što su Google i Facebook odavno su usvojile ovo viđenje u svoju korporativnu filozofiju, te nije ni čudo da su zaposleni najvećih inovatora modernog doba takođe i najsrećniji, kao i da se retko odlučuju da napuste ove kompanije.

Naravno, velike zarade ovih kompanija omogućavaju im da značajan deo svojih prihoda ulože u zadovoljstvo i sreću svojih zaposlenih – ali srž njihovih programa može se primeniti i uz vrlo mala ulaganja. Ključ je u negovanju radne kulture koju odlikuju podrška i razumevanje, kako među zaposlenima tako i između lidera i njihovih članova tima.

Šta Vi, kao lider, možete učiniti da doprinesete zadovoljstvu svog tima?

Umesto da se fokusirate isključivo na konkretne zadatke koje članovi Vašeg tima treba da urade, obratite pažnju i na njihova osećanja u vezi sa poslom koji obavljaju. Budite prisutni i stavite do znanja svakom pojedinačnom članu da Vam je stalo ne samo do rezultata, već i do njihovog psihičkog i emotivnog stanja. Budite spremni da saslušate potrebe svog tima, kao i njihove sugestije za unapređenje radnog okruženja.

Trudite se da negujete međuljudske odnose između članova tima i da stvarate pozitivno okruženje koje će stimulisati prijateljstva između članova, a ne motivisati zaposlene da se ‘bore’ među sobom i jedni druge posmatraju kao konkurenciju. Osnažite svoje zaposlene da otvoreno i asertivno komuniciraju svoje potrebe, osećanja i sumnje, i pokažite im da ste tu da ih čujete i pokušate da pronađete rešenje.

Ukoliko želite da čujete šta o ovoj studiji ima da poruči poslednji direktor programa Robert Valdinger možete poslušati njegovu prezentaciju (titlovanu na srpski) ovde.

Da li mislite da je kvalitet međuljudskih odnosa u Vašem timu zadovoljavajući? Imate li nekih predloga šta još lideri mogu učiniti kako bi unapredili kvalitet međuljudskih odnosa u svojim timovima? Podelite svoje mišljenje sa nama u komentarima.