Multitasking ne postoji

Da li Vam dan počinje brzim proveravanjem mejlova, nasumičnim pregledanjem najnovijih vesti uz brzo ispijanje kafe dok žurite na posao? Ili Vam jutro otpočne mirno, ali Vas na poslu čeka mnogo zadataka koje morate paralelno da završavate dok Vas svaki zvuk telefona ili novog mejla u tome dodatno ometa? Kako obavljanje više aktivnosti istovremeno utiče na našu produktivnost, fizičko i emotivno stanje? Naučnici tvrde da veliki broj aktivnosti spakovanih u jedan radni sat čini da se brže umorimo i osećamo iscrpljeno. Zašto je ovo slučaj?

Multitasking ne postoji. Kada mislimo da obavljamo više aktivnosti istovremeno, mi ustvari samo ‘skačemo’ sa jednog posla na drugi.

“Ljudi se mnogo brže umore učestalim prebacivanjem sa jedne aktivnosti na drugu, nego fokusiranjem sve svoje pažnje na jedan konkretan zadatak”, tvrdi Denijel Levtajn, profesor bihejvioralnih neuronauka na Mekgil Univerzitetu u SAD-u. “Više jedu, konzumiraju više kofeina… a ono što im je u tom trenutku potrebno je često samo pauza. Nekoliko studija je pokazalo da su ljudi koji prave petnaestominutne pauze na svakih nekoliko sati daleko produktivniji”.

To ne zvuči tako teško; ionako većina mladih drži otvorenu fejsbuk stranicu za slučaj da im neko piše, a i da odmore mozak kada posao postane suvoparan. Nažalost, mozak ni tada ne odmara.

“Svako ima svoj način da se odmori, ali pregledanje postova na društvenim mrežama nije jedan od načina”, tvrdi Levtajn. Korišćenje društvenih mreža povećava umor i na duže staze uzrokuje različite vrste poremećaja pažnje.

Prema nekim studijama, svaki put kada nas neko ili nešto prekine, bilo namerno ili slučajno, potrebno nam je oko 23 minuta da se ponovo usredsredimo na obavljanje započetog zadatka. Ovo uzrokuje nagomilavanje stresa i smanjuje ukupnu produktivnost, a posebno je izraženo ukoliko pokušavamo da radimo dve intelektualno zahtevne aktivnosti istovremeno (čak i ako nam deluju jednostavno).

Multitasking povećava nivo stresa.
Multitasking povećava nivo stresa.

Multitasking ne samo da smanjuje produktivnost, već utiče i na rasutost pažnje. Ljudi koji često ’multitaskuju’ vremenom stvaraju naviku da sami sebe prekidaju (upravo na primer konstantnim proveravanjem mejlova).

Rešenje je da zaboravite na multitasking i odvojite dovoljno vremena za svaki zadatak pojedinačno. Levtajn savetuje da izdvojite između 25 minuta i 2 sata za rad na zahtevnim zadacima, da redovno pravite pauze i zaboravite na obavljanje drugih aktivnosti, barem u prvih 25 minuta rada na konkretnom zadatku. A što se tiče aktivnosti kao što je proveravanje mejla, pokušajte da izdvojite dva termina u toku radnog vremena, na primer ujutru i nakon ručka, kada ćete se time pozabaviti.